U samoj osnovi, kafu možemo podeliti na dve vrste - “turska” i espresso kafa, čija je osnova, odnosno čije su sirovine iste, ali se obrada, a na kraju i ukus kao što nam je poznato, poprilično razlikuju. O turskoj kafi znamo dosta toga, a za espresso kafu možemo da kažemo veliko hvala Luiđiju Bezeri, koji je na početku 20. veka napravio prvi espresso aparat sličan današnjem, i omogućio nam ovaj kremast napitak i specifičan ukus kafe.
Espresso - jedinstven napitak, za mnoge od nas omiljen.
Iz postojbine Arabije do naših stolova. Prva šolja izjutra, omiljen u društvu, kući, omiljenom kafiću. Kafa, sama po sebi, u širokoj je upotrebi u svim delovima sveta, ali svaka zemlja, često ima neke svoje tajne o kafi, od samog ukusa, preko dodataka pa do načina posluživanja.
Recimo, u Italji. U malim šoljicama, “kratka” crna espresso kafa, jakog je ukusa i po pravilu manje slatka, karakteristične gorčine. Italijani tradiciju razbijaju dodacima, od šlaga, sladoleda i mnogih drugih, ali zajednička karakteristika uglavnom jeste ta da se kafa poslužuje u manjim, šoljicama, dok ćete od priloga u kafićima najčešće dobiti malo čokolade, ili keks. Možemo primetiti da se situacija ni kod nas, u omiljenom kafiću, ne razlikuje previše.
Espresso kafa, kao uostalom i druge vrste ovog napitka može da se pravi od dve vrste kafe koje postoje, a najvećim delom gaje se na plantažama u Brazilu – arabike i robuste, mada se arabika smatra kvalitetnijom i znatno češće je u upotrebi.
Dugačak je spisak različitih varijanti espresso kafe – običan “kratki”, “produženi”, sa mlekom, bez, makijato, kapućino ili recimo moka.. I najzahtevniji među nama naći će nešto za sebe. Kod samog načina pripreme, razlikujemo dve opcije – aparati za espresso koji rade sa mlinom i prženom espresso kafom u zrnu koja se melje, i novija varijanta – aparati koji za espresso koriste kapsule. Na koju god vrstu da naiđete, ili se odlučite, već pri prvom gutljaju znaćete da niste pogrešili.
